Fruktoza – prirodni zaslađivač

Fruktoza – je monosaharid, prost šećer, odnosno prirodni zaslađivač, koji se nalazi u voću, ali i u drugim biljkama i u medu. Voće je prvo na spisku kada govorimo o fruktozi, ali ona se ne nalazi samo u voću, već i u drugim biljkama.

Prednosti i svojstva fruktoze:

• Za dijabetičare – metaboliše se bez insulina
• Najslađi od svih prirodnih zaslađivača
• Za sportiste
• Nema negativan uticaj na zube
• Mogu ga sa sigurnošću koristiti odrasli, deca, uslovno dijabetičari, trudnice

Skladištenje: Čuvati na suvom i hladnom mestu

Korišćenje: Kao i obični kristalni šećer.

Fruktoza – se nazali u biljkama i u obliku disaharida, saharoze. Najčešće se fruktoza proizvodi iz šećerne repe, šećerne trske i kukuruza. Fruktoza ima istu hemijsku formulu kao glukoza C₆H₁₂O₆, ali drugačiju strukturu. Ipak, stepen njene prisutnosti razlikuje se od voćke do voćke. Tako jabuke i kruške imaju dva puta više fruktoze u odnosu na kajsije. Smokve je takođe sadrže u visokom procentu, dok breskve imaju nešto manji procenat ovog šećera. Voće koje se posebno preporučuje za užinu ili doručak jesu jabuke, narandže, jagode i banane. Visoko fruktozni kukuruzni sirup za razliku od voća sadrži velike količine fruktoze ali pored toga nema dodatne nutrijente i vlakna koja će uticati na varenje i apsorpciju u organizmu. Količina fruktoze u jednoj jabuci nikako se ne može porediti sa dodatom fruktozom u jednoj konzervi gaziranog soka. Fruktoza se na biohemijskom nivou razlikuje od glukoze po više osnova. Fruktoza je po svojoj strukturi šećer, pa se sa njom ne treba preterivati. Može da dovede do lošeg metabolizma, visokog holesterola i gojaznosti, ali samo ukoliko se pređu granice.

Upotreba fruktoze

Trebalo bi je unositi kroz integralne proizvode i voće, a manje kroz industrijski prerađenu hranu, slatkiše i grickalice. Preterana upotreba fruktoze se ranije povezivala sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću, visokim LDL holesterolom i trigliceridima. U nedavnim istraživanjima rađenim 2005. i 2006.  dokazano je da visoka upotreba fruktoze zaista dovodi do pojave masnog tkiva i gojaznosti. Fruktoza se takođe pojavljuje u sintetički napravljenom visoko fruktoznom sirupu, koji nastaje od hidrolizovanog kukuruznog skroba. To je sirovina za proizvodnju gaziranih bezalkoholnih pića, a koristi se i u industriji hrane umesto saharoze. Maksimalni dnevni unos fruktoze treba ograničiti na 50g.

Metaboliše se bez insulina – Glikemijski indeks je naziv skale kojom se meri brzina kojim određena hrana izaziva rast glukoze u krvi. Što je ovaj broj veći to će se iz hrane glukoza brže oslobađati i činiti koncentraciju višom. Odabir namirnica sa niskim glikemijskim indeksom dugoročno je dobro za zdravlje, jer takve namirnice ne iziskuju naglu potrebu organizma za insulinom. Čak i zdrave osobe nakon konzumacije slatkiša ili slične šećerom bogate hrane osećaju se umorno. To je zato što prekomerna količina insulina prvobitno potrebna za razgradnju šećera zaostaje i dalje smanjuje količinu šećera u krvi ispod normalne vrednosti, tj. dolazi do hipoglikemije koja se manifestuje umorom. Ako se tokom dana količina glukoze u krvi učestalo povećava i smanjuje  jasno je da se nećemo osećati dobro. Idealno bi bilo izabrati hranu koja dugotrajno održava ustaljen nivo glukoze u krvi i čini da se osećamo dobro i punim energije. U tablici  dat je pregled različitih šećera sa njihovim glikemijskim indeksima, kalorijskom vrednosti i slatkoćom.

Absorbovanje fruktoze

Fruktoza se delimično 10-20% apsorbuje u dvanaestopalačnom crevu (duodenum) drugačijim mehanizmom od glukoze. Ona se transportuje prostom difuzijom za razliku od glukoze koja ima aktivni transport. Verovatno je ovo jedan on razloga zašto je njena apsorpcija sporija. Fruktoza se gotovo u potpunosti metaboliše u jetri i ne zahteva insulin za svoju razgradnju. Fruktoza ne izaziva lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa i često se koristi kao zasladjivač za dijabetičare. Fruktoza ima nizak glikemijski indeks vrednosti 20, što dovodi do sporijeg podizanja niva šećera krvi i naglih skokova.

Najslađi od svih prirodnih zaslađivača – Pošto ima visoku slatkoću i skoro je duplo slađa od običnog belog šećera (1,7 puta slađa od saharoze) njeno doziranje možemo prepoloviti a samim tim i ukupnu količinu kalorija.

Za sportiste – Fruktoza je našla svoju primenu u sportu i to posebno kod sportova izdržljivosti. Postoji u najrazličitijim preparatima koje koriste sportisti kao što su: gelovi, energetski barovi i sportska pića. Posebno je u ovim oblicima često koriste sportisti čije discipline zahteva veća izdržljivost a fizička aktivnost traje duže od 1 sata. Smatralo se da je maksimalna oksidacija ugljenih hidrata 1 gram u minuti, sve dok najnovija istraživanja nisu pokazala da se kombinacijom unošenja glukoze i fruktoze u odnosu 65% glukoze i 35% fruktoze, povećava njihova resorpcija u gastrointestinalnom traktu što dovodi do toga da se maksimalna oksidacija ugljenih hidrata povećava na čak 1,75 grama u minuti, pre svega zbog različitih transportnih mehanizama koje ova dva šećera koriste. Sportisti dobro znaju da je oksidacija ugljenih hidrata osnov za dobijanje dovoljne količine energije koja je potrebna tokom napornog treninga ili takmičenja.

 Nema negativan uticaj na zube – Istraživanja su pokazala da fruktoza nema negativne efekte na zdravlje zuba. Ovo je pokazano na dve studijske grupe, grupa koja čija se ishrana bazirala više na fruktozi imala je značajno manje učestale pojave kvara zuba.